О СВЕТОМ САВИ
Најмлађи син великог жупана Стефана Немање, по крштењу Растко; у родитељском дому стекао значајно књижевно образовање. Када се закалуђерио у Светој Гори, добио је име Сава. Руски аутор Сергије Тројицки указује на Св. Саву као првог словенофила који је, својим дјелом прешао "државне и народне границе и ћинио велика дела и за друге словенске народе...Истина је да је Св. Сава, као најбољи син свог народа, свагда, свуда и пре свега имао у виду српске интересе, али он је налазио да се ти интереси могу остварити не у усамљености српског народа, него у његову зближењу и заједничком раду са другим православним и словенским народима." (Зборник Јединство Словена, Филозофски факултет, Ист. Сарајево, 2006: 12) Даље Тројицки наводи да је културно подизање Словена била једна од кључних тачака програма дјеловања који је имао Св. Сава, све вријеме настојећи на словенском широком усвајању грчке културе. Тројицки сматра да је Св. Сава тиме претходио талијанском препороду. Овај дио програма Св. Сава је реализовао посебно кроз књижевну дјелатност, прије свега преводећи са грчког језика. Написао је Хиландарски типик (устав), као и Студенички типик, односно Карејски типик. Један од његових најзначајнијих радова је превод Номоканона (зборник црквеног и грађанског права), као главног извора права за словенске народе (увођење византијско-римских закона и установа). Тзв. Савински Зборник је имао значајну улогу у државној организацији и јачању словенских народа. Савино име прелазило је и вјерске границе. Тако, на примјер, први босански краљ Твртко, иако римокатолик, крунисао се 1376. године краљевском круном над гробом Св. Саве у Милешеви. Савин култ се посебно ширио у току 16. вијека. На примјер, био је добро познат Дубровчанима, а и неки католички свештеници пишу Савину биографију (фра Андрија Качић Миошић слави га у пјесми: Рад чудеса калуђера Саве / Словенске га све државе славе). 1534 и 1554. године путници Жак Шено и Бенедето Рамберти биљеже како су неки Турци и Јевреји такође поштовали милешевске калуђере. Први херцеговачки господар Стефан Вукчић, са султановом дозволом, прогласио је себе, 1448. године, херцегом или војводом Св. Саве, мада је припадао богумилској вјери. На Атону, на Светој Гори, у Грчкој, заједно са својим оцем Стефаном Немањом основао манастир Хиландар (1198.), који је у средњем вијеку био средиште књижевног, културног и просвјетитељског рада. Од друге половине 19. вијека традиционално прослављан као школска слава. Од 1992. године приједорска Гимназија поносно носи име првог српског просвјетитеља, Светог Саве.
