ГИМНАЗИЈА 1920-2020.
Гимназија у Приједору је основана одлуком Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца као Реална осморазредна гимназија . У току 1919. године формиран је Одбор за оснивање гимназије и изградњу зграде гимназије, којег су чинили: Душан Зеленика, Симо Радетић, Јово Боројевић, Панта Ћирић, Осман Сикирић, Раде Стојановић и Суљага Суљановић. Гимназија је почела с радом 1920. године, (школска 1920-21.), у згради тадашње Комуналне основне школе, касније О. Ш. „Мира Цикота“. У тој згради је гимназија радила све док није направљена нова зграда. Њена изградња је започела 1922. године по пројекту инжењера Девића из Сарајева, а под стручним надзором извођача инж. Вела Јелића. Током 1923. године постављен је и освештан бетонски темељ зграде, а у њега узидана метална кутија са повељом и потписима виђенијих Приједорчана, представника градске власти и првих професора. Зграда је коначно довршена 1924. године, те је исте године гимназија наставила рад у новоизграђеној, намјенској згради, у којој се и данас налази. У Народно ослободилачкој борби, у Другом свјетском рату, професори и ученици ове гимназије су дали огроман допринос. Они су и идеолошки и пушкама предводили борбу против фашистичке Њемачке и Независне Државе Хрватске. Многи су погинули у Другом свјетском рату. Приједорска гимназија је у НОБ-и дала је девет Народних хероја: Раде Башић, Илија Дошен, Душан Егић, Милан Егић, Раде Кондић, Есад Миџић, Милутин Морача, Младен Стојановић и Бошко Шиљеговић. Педесетак година је приједорска гимназија била установа највишег степена образовања у Приједору. Поред њене основне образовне функције, она је одувијек била извор и културне свијести, носила је обиљежје културно- спортског центар града Приједора те су читаве деценије школске распусте испуњавали турнири у малом фудбалу, играни на теренима Гимназијског игралишта. Приједорска гимназија је увијек била расадник раскошних талената у областима науке и умјетности. Када су се почела организовати такмичења на југословенском нивоу из математике, физике и хемије, као и у позоришној, и другим умјетностима, ученици ове гимназије постизали су завидне резултате. Из хемије је Славко Ментус освојио прво мјесто у Југославији. На југословенским смотрама младих одржаним у Старој Пазови и Инђији, приједорска гимназија освојила је завидне резултате. 1966. године у Старој Пазови гимназијски оркестар „Полет“ освојио је у конкуренцији оркестара забавне музике прво мјесто. Значајни резултати остварени су из области математике. Најпознатији професор математике ове гимназије, Муамер Ђулкић, припремио је неколико апсолутних првака тадашње Југославије. Највеће резултате на пољу математике остварио је Ратко Дарда, који је у периоду од 2008. до 2012. године учествовао на 4 Међународне математичке олимпијаде и једној Балканској математичкој олимпијади. На олимпијадама у Холандији и Аргентини освојио је бронзане медаље. Приједорска Гимназија је још 1984. године, у тадашњој Социјалистичкој Републици БиХ, прва добила рачунарски кабинет, који је неколико пута касније реновиран. Задњи пут је реновиран у љето 2011. године. Гимназија данас има 9 учионица, 3 мултимедијалне учионице и два информатичка кабинета. Након другог свјетског рата гимназија носи име народног хероја Есада Миџића, а од 1992 године носи име првог српског просвјетитеља, Светог Саве.
Документарни филм „Гимназија некад и сад” (2016. година)