7/4/2020.
ТУЖНОГ СРЦА ЈАВЉАМО ДА ЈЕ ЈУТРОС ПРЕМИНУО НАШ ДРАГИ ПРОФЕСОР И КОЛЕГА...
Све школе, па и наша Гимназија, биле би јако сиромашне када би у њима научили само збир знања из различитих предмета. Школа јесте и мора бити вјерна слика живота који нас чека послије ње; са свим својим правдама и кривдама, упјесима и неуспјесима. Један доброћуднији микрокосмос, али нужан за често суров макрокосмос који нас чека.
Најчешће најважније лекције покупимо готово успут, мимо голих часова, у социјалној интеракцији са друговима из разреда и нашим професорима. Оне нису предмет искључиво образовања већ понајвише васпитања. То су животне лекције којих нема у уџбеницима. Које су плод стеченог и пренијетог искуства, појединачног и заједничког. И када су пренијете топлином, добротом, личним примјером и неодољивим шармом, какав сте само Ви посједовали драги мој разредниче, оне су и највриједније. Када нас опомињу, охрабрују, подижу, снаже, бдију... Оне остају као узор, као монолит који стоји са стране сваке стазе којом у животу ходимо.
И благо нама којима су такви људи, професори и педагози исцртавали мапе и путеве живота.
Вјечна Вам слава и хвала драги наш Бућо, драги мој разредниче
Дејан Карлица