25/9/2020.
ГИМНАЗИЈАЛАЦ ВАСИЛИЈЕ ПАЧАРИЗ: ЧОВЈЕК КОЈИ НЕМА СВОЈ СТАВ ПРОМАШИО ЈЕ ЖИВОТ
Василије Пачариз ученик је трећег разреда Гимназије “Свети Сава” у Приједору и заљубљеник у умјетност. Пише поезију и бави се глумом. Недавно је написао текст посвећен народима који живе у Босни и Херцеговини, са јасном поруком.То је вапај једне младе генерације за бољим временима. Ми желимо да мијењамо ствари и оно што сам хтио да поручим тим текстом јесте да је наша држава најљепша држава на свијету, препуна богатстава, најљепше климе на свијету, једна питома држава, коју смо ми, односно наша власт ју је упропастила. Управо због те исте власти млади људи одлазе одавде- сматра Василије.
Властима поручује да не мисле само о себи, већ и о народу који представљају.
Порука младима је да остану овдје, да не иду никуда, јер једино ми млади имамо способности, жељу и вољу да мијењамо ствари, једини имамо и могућности да мијењамо ствари на боље. Будућности за младе, у оваквим околностима, на нашим просторима, нема. ла своју будућност желим да видим овдје, али тренутно је не видим – каже он.
Ако упоредимо текст чији је он аутор са неким дјелима насталим прије 20, 100 и више година, можемо закључити да нам се историја понавља.
То је тачно, али велики проблем сада је тај што ми немамо страног противника, ми имамо домаћег противника, који се представља као домољуб и онај ко жели добро свом народу. Јохан Волфганг Гете је једном рекао да је најбезбрижнији поробљен човјек који тога није свјестан. Ми, нажалост, живимо у том времену. Поробљени смо, а нисмо свјесни тога, закључује наш саговорник и открива да је бавећи се глумом заволио и писану ријеч.
– Глума ме је “натјерала” да читам, а онај ко чита тај има и жељу да искаже своје мишљење о нечему, а човјек који читав живот проведе без свог става и мишљења је промашио живот. Ја пишем оно што мислим и никада нисам писао поезију да би се некоме свидио, већ да искажем оно што осјећам. Реакције људи су подијељене. Увијек имате људе који су ограничени на своје видике и не желе да виде ништа друго, али постоји и она група људи која ме подржава и жели да прочита оно што пишем – истиче Пачариз.
На Василија су поносни и његови професори. Он је, како тврди Далиборка Стојанчић, професор српског језика и књижевности, ученик за примјер. Одговоран, лојалан и веома талентован.
– Он много ради на себи. Мимо школе, Василије самостално ради на свом усавршавању. То је данас ријеткост. Пронаћи једну душу којој је битна умјетност и која умјетност носи у души је велика врлина. Осим тога, Василије посједује скромност и види се да је умјетност дио његовог бића – истакла је она.
Планови овог младог, талентованог Приједорчанина су да након средње школе упише Академију умјетности у Бањалуци, одсјек глума. На даскама које живот значе већ има искуства, тако да вјерујемо да ће остварити свој сан.
извор: kozarski.com
