ГИМНАЗИЈА 1920-2020.

Гимназија у Приједору је основана одлуком Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца као Реална осморазредна гимназија . У току 1919. године формиран је Одбор за оснивање гимназије и изградњу зграде гимназије, којег су чинили: Душан Зеленика, Симо Радетић, Јово Боројевић, Панта Ћирић, Осман Сикирић, Раде Стојановић и Суљага Суљановић. Гимназија је почела с радом 1920. године, (школска 1920-21.), у згради тадашње Комуналне основне школе, касније О. Ш. „Мира Цикота“. У тој згради је гимназија радила све док није направљена нова зграда. Њена изградња је започела 1922. године по пројекту инжењера Девића из Сарајева, а под стручним надзором извођача инж. Вела Јелића. Током 1923. године постављен је и освештан бетонски темељ зграде, а у њега узидана метална кутија са повељом и потписима виђенијих Приједорчана, представника градске власти и првих професора. Зграда је коначно довршена 1924. године, те је исте године гимназија наставила рад у новоизграђеној, намјенској згради, у којој се и данас налази. У Народно ослободилачкој борби, у Другом свјетском рату, професори и ученици ове гимназије су дали огроман допринос. Они су и идеолошки и пушкама предводили борбу против фашистичке Њемачке и Независне Државе Хрватске. Многи су погинули у Другом свјетском рату. Приједорска гимназија је у НОБ-и дала је девет Народних хероја: Раде Башић, Илија Дошен, Душан Егић, Милан Егић, Раде Кондић, Есад Миџић, Милутин Морача, Младен Стојановић и Бошко Шиљеговић. Педесетак година је приједорска гимназија била установа највишег степена образовања у Приједору. Поред њене основне образовне функције, она је одувијек била извор и културне свијести, носила је обиљежје културно- спортског центар града Приједора те су читаве деценије школске распусте испуњавали турнири у малом фудбалу, играни на теренима Гимназијског игралишта. Приједорска гимназија је увијек била расадник раскошних талената у областима науке и умјетности. Када су се почела организовати такмичења на југословенском нивоу из математике, физике и хемије, као и у позоришној, и другим умјетностима, ученици ове гимназије постизали су завидне резултате. Из хемије је Славко Ментус освојио прво мјесто у Југославији. На југословенским смотрама младих одржаним у Старој Пазови и Инђији, приједорска гимназија освојила је завидне резултате. 1966. године у Старој Пазови гимназијски оркестар „Полет“ освојио је у конкуренцији оркестара забавне музике прво мјесто. Значајни резултати остварени су из области математике. Најпознатији професор математике ове гимназије, Муамер Ђулкић, припремио је неколико апсолутних првака тадашње Југославије. Највеће резултате на пољу математике остварио је Ратко Дарда, који је у периоду од 2008. до 2012. године учествовао на 4 Међународне математичке олимпијаде и једној Балканској математичкој олимпијади. На олимпијадама у Холандији и Аргентини освојио је бронзане медаље. Приједорска Гимназија је још 1984. године, у тадашњој Социјалистичкој Републици БиХ, прва добила рачунарски кабинет, који је неколико пута касније реновиран. Задњи пут је реновиран у љето 2011. године. Гимназија данас има 9 учионица, 3 мултимедијалне учионице и два информатичка кабинета. Након другог свјетског рата гимназија носи име народног хероја Есада Миџића, а од 1992 године носи име првог српског просвјетитеља, Светог Саве.

ГИМНАЗИЈА ДАНАС

ЈУ Гимназија „Свети Сава“ Приједор данас има 58 запослених, од тога, у образовно-васпитном процесу имамо 46 наставника, и 12 запослених ван наставе. Гимназија данас броји 284 ученика, распоређених у 14 одјељења. Настава се изводи у двије смјене према Наставном плану и програму Министарства просвјете и културе Републике Српске. У текућој школској години у први разред, ученици су уписани у два смјера, општи и друштвено-језички смјер. У зграду Гимназије годинама се није улагало, због чега се ових девет и по деценија није много промијенила. Дана 07.04.2016. године Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, Министарство просвјете и културе РС, Град Приједор и ЈУ Гимназија „Свети Сава” Приједор су потписали Меморандум о регулисању односа у вези са унапређењем енергетске ефикасности на објекту Гимназије „Свети Сава“ Приједор. Пројекат санације и реконструкције је финансирала Међународна асоцијација за развој (IDA). Резултат провођења пројекта је смањење потрошње енергије, текућих енергетских трошкова и унапређење нивоа комфора у просторијама школе. Републички завод за заштиту културно-историсјког и природног насљеђа Републике Српске је, на основу Закона о културним добрима , прогласио зграду Гимназије као објекат од архитекстонске вриједности. Пројекат реконструкције и санације зграде приједорске Гимназије је започео у другом полугодишту школске 2016/17. и трајао је неколимо мјесеци, укључујући и љетни распуст. Већ почетком нове школске године, у септембру 2017., наша школа је имала потпуно нов вањски изглед. Пројектом реконструкције је обухваћена замјена нових прозора, репарирање улазних врата, нова фасада која је дебља чак за 10 цм због изолационе стаклене вуне. Такође је уграђен калориометар као и нови вентили на радијаторима, те су уништени дијелови таванице репарирани. Почетком школске 2018/19. године извршена је санација и рекострукција санитарних чворова на оба спрата. Санацију санитарних чворова је финансирало Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске. Изостала је комплетна санација ентеријера због недостатка финансија, али се надамо да ће и до тога доћи у скорије вријеме. Гимназија данас има 12 учионица од којих су 4 мултимедијалне учионице и два информатичка кабинета. Због исказане потребе првенствено због новог рачунарско-информатичког смјера у плану је израда и трећег информатичког кабинета који би се по потреби користио за извођење наставе и из других предмета. Можемо само на крају констатовати да смо поносни што је Гимназија коначно у новом руху, које је достојно васпитно-образовне установе која се у објекту налази.

О СВЕТОМ САВИ

Најмлађи син великог жупана Стефана Немање, по крштењу Растко; у родитељском дому стекао значајно књижевно образовање. Када се закалуђерио у Светој Гори, добио је име Сава. Руски аутор Сергије Тројицки указује на Св. Саву као првог словенофила који је, својим дјелом прешао “државне и народне границе и ћинио велика дела и за друге словенске народе…Истина је да је Св. Сава, као најбољи син свог народа, свагда, свуда и пре свега имао у виду српске интересе, али он је налазио да се ти интереси могу остварити не у усамљености српског народа, него у његову зближењу и заједничком раду са другим православним и словенским народима.” (Зборник Јединство Словена, Филозофски факултет, Ист. Сарајево, 2006: 12) Даље Тројицки наводи да је културно подизање Словена била једна од кључних тачака програма дјеловања који је имао Св. Сава, све вријеме настојећи на словенском широком усвајању грчке културе. Тројицки сматра да је Св. Сава тиме претходио талијанском препороду. Овај дио програма Св. Сава је реализовао посебно кроз књижевну дјелатност, прије свега преводећи са грчког језика. Написао је Хиландарски типик (устав), као и Студенички типик, односно Карејски типик. Један од његових најзначајнијих радова је превод Номоканона (зборник црквеног и грађанског права), као главног извора права за словенске народе (увођење византијско-римских закона и установа). Тзв. Савински Зборник је имао значајну улогу у државној организацији и јачању словенских народа. Савино име прелазило је и вјерске границе. Тако, на примјер, први босански краљ Твртко, иако римокатолик, крунисао се 1376. године краљевском круном над гробом Св. Саве у Милешеви. Савин култ се посебно ширио у току 16. вијека. На примјер, био је добро познат Дубровчанима, а и неки католички свештеници пишу Савину биографију (фра Андрија Качић Миошић слави га у пјесми: Рад чудеса калуђера Саве / Словенске га све државе славе). 1534 и 1554. године путници Жак Шено и Бенедето Рамберти биљеже како су неки Турци и Јевреји такође поштовали милешевске калуђере. Први херцеговачки господар Стефан Вукчић, са султановом дозволом, прогласио је себе, 1448. године, херцегом или војводом Св. Саве, мада је припадао богумилској вјери. На Атону, на Светој Гори, у Грчкој, заједно са својим оцем Стефаном Немањом основао манастир Хиландар (1198.), који је у средњем вијеку био средиште књижевног, културног и просвјетитељског рада. Од друге половине 19. вијека традиционално прослављан као школска слава. Од 1992. године приједорска Гимназија поносно носи име првог српског просвјетитеља, Светог Саве.